Пролог

ДОК ПАКУЈЕМО КОФЕРЕ ГОДИНЕ 2017.
Урнебесна трагедија

Мало-мало па гласамо о томе ко смо, шта смо и да ли смо. Има и незаинтересованих за та питања, или (ах) уморних од свега, има и неутралних. А стари Данте дошаптава нам, преко везе, натпис на улазу у седми круг Пакла: „Ово место, најврелије у Паклу, намењено је онима који су у временима моралне кризе одабрали неутралност.” Они што размишљају неизлечиво старински сматрају да се о таквим стварима не гласа него се сведочи својим животом, сваким својим даном и кораком.
У Србији ће се, веле, финансирати из буџета операције промене пола. Коментаришући те најаве, један наш луцидни другар рече пре неки дан на телевизији: „Кад неко умисли да је Наполеон или Гај Јулије Цезар, ми га с разлогом пошаљемо на психијатријско лечење. А сад, кад неки мушкарац умисли да је жена, ми ћемо му новцем пореских обвезника плаћати операцију промене пола. У земљи у којој нема новца за лечење деце, плаћаћемо из буџета уградњу материца мушкарцима, пришивање груди и полних органа, можда и сурли и рогова... Да ли су лекари који то раде положили Хипократову или Франкенштајнову заклетву?”
А можда је генерални ремонт којим би мушкарци били прерађивани у жене, ипак, допринос политици рађања? Можда би се сличним методом могла решити и нека друга тешка политичка питања? Рецимо, пошто је Косово срце Србије, можда би у актуелни „унутрашњи дијалог” требало укључити и хирургију?
Све ово није још један комад Душана Ковачевића него друштвена атмосфера у којој смо припремали последњи број Националне ревије у 2017. Уложили смо много труда да останемо позитивни. Видећете шта нам је све, при том, пало на памет.
Време је да се окрене лист.